Prekid
Ti mene poznajes, toliko dobro da ja nisam toga svestan. Zato i trpis moje hirove, izdrkavanja i nagle promene raspolozenja. Ti mene volis iz nepoznatog razloga. Iz istog razlog iz kog ja tebi ovo sve pricam. Mislio sam da si nekako prisiljen na sve ovo. Hvala ti zbog svega.
Tesko mi je da ovo pricam ...
Koliko puta zatvoren u sebi mislis da neces naci izlaz iz toga? Koliko puta se razocaras na dan? Koliko puta posegnes za kvakom koje nema i koliko puta ti krene suza niz obraz kada pogledas oko sebe? E, toliko puta probaj da pomislis na ono o cemu ne pricamo. Ja sam se mnogo puta zapitao, da li je uopste vredno, znajuci da nije. Ali opet sam iznova to radio. To je deo onog cudno malog sveta u koji me je ovukao ovaj cudan pogled sa tvog prozora...
Shvatices jednom kada ustanes popodne, moleci se da je napolju vec mrak i da si sigurno sam, da stvari nikada nisu onakve kakve ces zeleti da budu. I ma koliko se pravio da te to ne dotice u ruci ces drzati papir na kome ce sve biti napisano da nikada ne zaboravis. A kada pokusas da ga se otarasis bice uz tebe kao ti uz mene.
Kao kroz staklo...
I ma koliko ogledala razbio jednom ces morati da odes. Veruj mi ... Otvorices prozor i kroz prasinu koja se digla u sumornom potkrvolju docices do jedinog ogledala koje nisi razbio i u njemu neces videti nista sem mene...
Koliko puta zatvoren u sebi mislis da neces naci izlaz iz toga? Koliko puta se razocaras na dan? Koliko puta posegnes za kvakom koje nema i koliko puta ti krene suza niz obraz kada pogledas oko sebe? E, toliko puta probaj da pomislis na ono o cemu ne pricamo. Ja sam se mnogo puta zapitao, da li je uopste vredno, znajuci da nije. Ali opet sam iznova to radio. To je deo onog cudno malog sveta u koji me je ovukao ovaj cudan pogled sa tvog prozora...
Shvatices jednom kada ustanes popodne, moleci se da je napolju vec mrak i da si sigurno sam, da stvari nikada nisu onakve kakve ces zeleti da budu. I ma koliko se pravio da te to ne dotice u ruci ces drzati papir na kome ce sve biti napisano da nikada ne zaboravis. A kada pokusas da ga se otarasis bice uz tebe kao ti uz mene.
Kao kroz staklo...
I ma koliko ogledala razbio jednom ces morati da odes. Veruj mi ... Otvorices prozor i kroz prasinu koja se digla u sumornom potkrvolju docices do jedinog ogledala koje nisi razbio i u njemu neces videti nista sem mene...
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi